Religioznost, aspekti self-koncepta i anksioznost adolescenata

PSIHOLOGIJA, 1999, 1-2, 83-96 UDK 159.923.2.075 Religioznost, aspekti self-koncepta i anksioznost adolescenata UROŠ MLADENOVIĆ JASNA KNEBL Filozofski fakultet, Novi Sad Na uzorku od 416 adolescenata, oba pola i starosti 17-18 godina razmatrane su veze između religioznosti, anksioznosti i šest aspekata self-koncepta. Religioznost je ustanovljena na osnovu samoopisa u tri kategorije (religiozan sam, nisam religiozan i nisam siguran u svoje religijsko uverenje), anksioznost je merena skalom alfa iz baterije MK-240 (Džamonja, Volf, Momirović, Šipka, Ignjatović), dok su za merenje aspekata samopoimanja upotrebljene skale Bezinovića (percepcija lične nekompetentnosti, samopoštovanje, opšte zadovoljstvo, usamljenost, strah od negativne socijalne evaluacije i eksternalnost). Diskriminativnom analizom utvrđeno je da se grupe religioznih, nereligioznih i adolescenata nesigurnih u svoje religijsko uverenje međusobno značajno razlikuju po ispitivanim dimenzijama. Analiza prema ajtemima skale anksioznosti pokazala je da postoje dve značajne diskriminativne funkcije po kojima se razlikuju posmatrane grupe: prva razdvaja grupu adolescenata nesigurnih u svoje religijsko uverenje od religioznih i nereligioznih, dok druga opisuje razlike između grupa religioznih i nesigurnih adolescenata od grupe nereligioznih. Analiza prema subskalnim skorovima po skalama samopoimanja takođe pokazuje dve značajne diskriminativne funkcije: prva opisuje razlike između grupe nereligioznih adolescenata u odnosu na ostale grupe, a druga razlike grupe adolescenata nesigurnih u svoje religijsko uverenje od grupa religioznih i nereligioznih. Ključne reči: adolescenti, religioznost, anksioznost, self-koncept, diskriminativna analiza. Istraživanja religioznosti, self-koncepta i anksioznosti mnogobrojna su. Ovim pojavama pristupalo se sa različitih aspekata i one su dovođene u vezu sa različitim socio-demografskim i psihološkim varijablama. Rezultati tih istraživanja vodili su konstrukciji sve pouzdanijih mernih instrumenata i razvoju psihologije uopšte. 83

U. Mladenović, J. Knebl Istraživanja religioznosti dugo vremena su u našem društvu bila, u velikoj meri, ideološki obojena. Religija je bila "nepoželjna" društvena pojava, pa se u tom smeru kretao i opštedruštveni stav prema njoj. Takav stav uslovljavao je i rezultate istraživanja u smislu da većina njih opisuje mali broj religioznih ispitanika u ispitivanim uzorcima sve do osamdesetih godina (Flere, Pantić, 1977). Istovremeno su utvrđene značajne veze religioznosti i različitih psiholoških i drugih varijabli. Definicija religioznosti i religije ima mnogo, a zajedničko svim definicijama (i svim religijama) sadržano je u činjenici da se u osnovi religioznog uverenja čoveka nalazi verovanje u postojanje natprirodnog, duhovnog, transcendentalnog ili svetog bića koje utiče na ljudski život, kao i na sva zbivanja u prirodi i društvu. U ovom istraživanju nismo se bavili analizom mnogobrojnih definicija religije, niti strukturom i funkcijom religije, već smo prepustili ispitanicima da se opredele po pitanju vlastite religioznosti, a prema sopstvenoj definiciji religije. Kakva je struktura tih ubeđenja biće utvrđeno drugim analizama i putem drugačijih indikatora religioznosti budući da je ovaj rad deo šireg istraživačkog zahvata na temu "Društvo u tranziciji i ličnosti adolescenata" koje se bavi većim brojem sociodemografskih varijabli i različitim dimenzijama i drugim varijablama ličnosti adolescenata. Pojmu self-koncepta, odnosno subjektivnom doživljaju vlastite ličnosti, različiti autori su različito pristupali. Razlike se ogledaju i u pridavanju istog značenja različitim pojmovima (self-koncept, samopoimanje, self, samosvest, pojam o sebi, identitet, ego-identitet, ja, "vlastito" ja itd.) što stvara teškoće u naučnoj komunikaciji, a naročito otežava komparativna istraživanja. Ono oko čega se većina autora slaže je da se pojam odnosi na subjektivni doživljaj vlastite ličnosti, odnosno samopoimanje i takvo široko određenje ćemo i prihvatiti u ovom radu. Literatura vezana za ovu koncepciju je mnogobrojna, ali i kontradiktorna. Postoje neslaganja kako u pogledu elemenata koji sadrži self-koncept, tako i u pogledu priznavanja njegove egzistencije kao psihološkog konstrukta. Najsažetiji, i čini se najbolji, opis shvatanja o self-konceptu sadržan je u zaključku da "... taj doživljaj sebe, sa naučnog stanovišta, je teško uhvatljiv fenomen" (Hrnjica, 1990: 131). Ovaj rad neće ulaziti u opravdanost ili neopravdanost pojedinih definicija i elemenata selfkoncepta. Kao što je već istaknuto, a u skladu sa opštim i praktičnim ciljevima šireg istraživačkog zahvata, prihvatiće se široko određenje ovog pojma kao subjektivnog doživljaja vlastite ličnosti, čiji su pojedini aspekti operacionalizovani putem stavki primenjenih instrumenata. Naročiti značaj za ovaj rad ima činjenica, oko koje se slažu gotovo svi autori, da je self-koncept razvojni fenomen i da se konačno formira u periodu adolescencije, a potom ostaje relativno stabilan do srednjeg doba. U daljem tekstu, u cilju izbegavanja konfuzije, koristićemo termin self-koncept. Anksioznost je u psihologiji određena i kao stanje i kao osećanje i kao dimenzija ličnosti. Neki autori definišu je kao poddimenziju u prostoru opštijih dimenzija npr. Ajzenk kao poddimenziju neurotizma. Drugi autori, npr. Katel određuju je suprotno, odnosno kao opštu dimenziju nadređenu drugim dimenzijama. Kako god da odredili anksioznost, ostaje činjenica da je ona svakodnevni 84

Religioznost, aspekti self-koncepta i ankcioznost adolescenata pratilac ljudskog života, a da tek u sklopu drugih psihičkih poremećaja i ozbiljan patološki simptom. Anksioznošću su se na, različite načine, bavili gotovo svi poznati autori, od Frojda i drugih psihodinamički orijentisanih autora, preko bihejviorista, do većine danas poznatih i manje poznatih autora. Kao što smo, predstavljajući religioznost i self-koncept prihvatili strategiju neulaženja u analizu različitih gledišta već prihvatili isključivo njihove operacionalizacije kao predmet posmatranja, a široka određenja kao način sagledavanja, tako ćemo postupiti i u pogledu anksioznosti. Anksioznost ćemo posmatrati kao deo sfere konativnih osobina ličnosti koje karakterišu psihička stanja zabrinutosti, nervoze i osetljivosti a kao indikatore koristićemo odgovore po česticama skale alfa iz baterije MK-240 (Džamonja, Volf, Momirović, Šipka, Ignjatović). Skala je sastavni deo baterije za utvrđivanje 8 bazičnih konativnih dimenzija ličnosti. Adolescencija je period u razvoju između puberteta i zrelog doba. Granice početka i završetka ovog perioda variraju zavisno od teorijskog opredeljenja autora koji su se bavili različitom problematikom u okviru ove teme. Većina autora vremenski ga smešta u period od puberteta do oko 19 godina ili duže, a zavisno od kriterijuma koje postavljaju kao indikatore za početak zrelog doba. Adolescentni period karakteriše završetak fizičkog razvoja, fizičko sazrevanje za seksualna iskustva i reprodukciju, formiranje identiteta itd. Ličnost je istovremeno socijalno i emotivno nezrela što, uz pomenute i druge promene, rezultira unutrašnjim konfliktima, pojavom anksioznosti, nestabilnosti i nesigurnosti. Ove pojave smatraju se čestim i normalnim pratiocima perioda adolescencije. Mnogi autori smatraju da je jedan od najbitnijih fenomena ovog perioda proces formiranja identiteta koji je često praćen krizama, izraženom anksioznošću, zbunjenošću, usamljenošću itd. Imajući u vidu sve navedeno naše interesovanje za veze religioznosti, selfkoncepta i anksioznosti potiče delom iz činjenice da se self-koncept konačno formira u adolescenciji i da je taj proces po pravili praćen krizama, odnosno anksioznošću. Drugi izvor interesovanja potiče iz podatka da je religioznost u adolescentnoj populaciji u porastu (Mladenović, Knebl, 1999) i kao takva mogla bi imati znatan uticaj na tendencije razvoja u ovom životnom periodu. Autori ovog rada pošli su od predpostavke da bi, s obzirom na značaj sve tri pojave, bilo svrsishodno preliminarno utvrditi neke od pravilnosti njihovih međusobnih veza i time dati skroman doprinos uvećanju saznanja o ovom važnom razvojnom periodu. Metodologija istraživanja Predmet istraživanja su sličnosti i razlike unutar anksioznosti i aspekata selfkoncepta s obzirom na religioznost adolescenata (u smislu religiozni, nereligiozni i neodlučni po pitanju sopstvene religioznosti) koji pohađaju šest škola različitog tipa sa područja Novog Sada. Anksioznost je utvrđena skalom alfa iz baterije MK-240, a aspekti self-koncepta putem šest skala Bezinovića (1988). 85

U. Mladenović, J. Knebl Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje sličnosti i razlika unutar dimenzije anksioznosti i aspekata self-koncepta adolescenata s obzirom na iskazanu religioznost. Osnovne hipoteze istraživanja bile su sledeće: - Između grupa religioznih, nereligioznih i religiozno neodlučnih adolescenata postoje sličnosti, ali i statistički značajne razlike u pogledu anksioznosti. - Religiozni, nereligiozni i religiozno neodlučni adolescenti, i pored sličnosti, značajno se razlikuju s obzirom na ispitane aspekte self-koncepta. Instrumenti primenjeni u ovom istraživanju bili su: 1. Skala alfa namenjena merenju anksioznosti iz baterije MK-240 Džamonje i saradnika. Koeficijent pouzdanosti α, utvrđen u ovom istraživanju, iznosi 0.93. Skala alfa sadrži 30 čestica i uz njih petostepene skale Likertovog tipa namenjene samoproceni. Faktori nižeg reda opštosti u ovom instrumentu opisuju anksioznost, opsesivnost i hipersenzitivnost. Čestice skale alfa 1. Stalno sam zbog nečega zabrinut/a. 2. Teško mi je zaspati jer neprestano o nečemu razmišljam. 3. Ljudi misle da sam nervozan/a. 4. Lako se zbunim i smetem kad moram brzo raditi. 5. Imam misli, kojih se ne mogu osloboditi, a jako me uznemiravaju i plaše. 6. Lak/a sam na suzama. 7. Bojim se da će mi se u životu dogoditi nešto neugodno. 8. Stalno mi navraća ista misao. 9. Mene je lako dirnuti. 10. Prilično sam neodlučan/a. 11. Često mi padaju na um neugodne stvari, iako ne želim da na to mislim. 12. Lako me je povrediti ako me neko kritikuje ili grdi. 13. Često zbog briga nisam mogao/la zaspati. 14. Koji put mi neka nevažna misao danima dosađuje. 15. Raspoloženje mi se često menja i kad za to nema vidljivog razloga. 16. Osećam tremu pred nepoznatim ljudima. 17. Desi mi se da mi na pamet padne neka strašna stvar koja me dugo muči. 18. Lako se mogu razočarati u nekoga ili nešto. 19. Upravo sada osećam se nervozan/a i zbunjen/a. 20. Često mislim o događajima koje bih radije zaboravio/la. 21. Osetljiviji/a sam od većine ljudi. 22. Često sam gubio/la u nekim stvarima, jer nisam mogao/la dosta brzo odlučiti. 86

Religioznost, aspekti self-koncepta i ankcioznost adolescenata 23. Često ne mogu zaspati jer stalno razmišljam o koje-kakvim sitnicama. 24. Na neke stvari sam tako osetljiv/a da o njima ne mogu govoriti. 25. Skoro stalno osećam teskobu zbog nekoga ili nečega. 26. Sanjam gotovo svake noći, neki put i po nekoliko snova. 27. Često se moram boriti da ne pokažem da sam stidljiv/a. 28. Kad moram otići od kuće ma i na kraće vreme postajem zabrinut/a i nervozan/na. 29. Stalno ponavljam u sebi neke reči i ako bih želeo/la da to ne činim. 30. Moja osećanja je lako povrediti. Rezultati su definisani tako da viši rezultati upućuju na jače prisustvo anksioznosti. 2. Šest skala Bezinovića (1988) namenjenih utvrđivanju aspekata selfkoncepta: percepcija lične nekompetentnosti (u daljem tekstu PLNK), samopoštovanje (u daljem tekstu SAPO), usamljenost (UCLA), strah od negativne socijalne evaluacije (SNSE), opšte zadovoljstvo (OZ) i eksternalnost, odnosno lokus kontrole (EXTER). Za svaku od skala u ovom istraživanju utvrđen je α koeficijent pouzdanosti i naveden ispod opisa svake od skala. Tvrdnje označene obrnutog su smera. Čestice skale percepcije lične nekompetentnosti PLNK 1 Neuspesi iz prošlosti navode me da sumnjam u buduće uspehe. PLNK 2 Na početku neke aktivnosti već unapred sumnjam da ću je uspešno obaviti. PLNK 3 Većina problema na koje nailazim u životu za mene je teško rešiva. PLNK 4 Čini mi se da nisam sposoban/a da izađem na kraj sa većinom problema koje imam. PLNK 5 Nisam siguran/a u svoje sposobnosti kad moram nešto da uradim. PLNK 6 Često razmišljam da nisam dovoljno sposoban/na za ono što radim. PLNK 7 Kada se pojave neočekivani problemi, ne mogu ih uspešno rešiti. PLNK 8 Plašeći se neuspeha, odustajem od posla pre nego što ga završim. PLNK 9 Uvek mislim da će posao biti bolje obavljen ako ga uradi neko drugi, a ne ja sam/a. PLNK 10 Ni ne pokušavam da uradim neke stvari ako mi izgledaju preteške. Rezultati su definisani tako da viši upućuju na globalno uverenje u ličnu nekompetentnost, odnosno opisuju osećaj neadekvatnosti, dok niži skorovi opisuju suprotne tendencije. Koeficijent pouzdanosti α iznosi 0.86. 87

U. Mladenović, J. Knebl Čestice skale samopoštovanja SAPO 1 Uopšteno govoreći, zadovoljan/a sam sobom. SAPO 2 Želeo/la bih da imam više poštovanja prema samom/oj sebi. SAPO 3 Osećam da nema puno toga čime bih se mogao/la ponositi. SAPO 4 Ponekad se osećam potpuno beskorisno. SAPO 5 Sposoban/a sam raditi i izvršavati zadatke podjednako uspešno kao i većina drugih ljudi. SAPO 6 S vremena na vreme osećam da ništa ne vredim. SAPO 7 Osećam da sam isto toliko sposoban/na koliko i drugi ljudi. SAPO 8 Osećam da posedujem niz vrednih osobina. SAPO 9 Sve više dolazim do saznanja da jako malo vredim. SAPO 10 Mislim da vredim, barem koliko i drugi ljudi. Viši rezultati na ovoj skali opisuju opšti pozitivan odnos prema sebi nastao na osnovu vrednovanja vlastite ličnosti i obrnuto. Koeficijent pouzdanosti α utvrđen u ovom istraživanju, iznosi 0.85. Čestice skale usamljenosti UCLA 1 Osećam se dobro sa ljudima oko sebe. UCLA 2 Nedostaje mi društvo. UCLA 3 Nemam nikoga kome bih se mogao/la obratiti. UCLA 4 Ne osećam se usamljenim/om. UCLA 5 Osećam se delom grupe svojih prijatelja. UCLA 6 Imam dosta zajedničkog sa ljudima oko sebe. UCLA 7 Ne osećam se više bliskim/om ni sa kim. UCLA 8 Ja sam živahna osoba. UCLA 9 Osećam se napuštenim/om. UCLA 10 Moji odnosi sa drugim ljudima nisu prirodni i spontani. UCLA 11 Niko me zapravo dobro ne poznaje. UCLA 12 Osećam se izolovanim/om od drugih ljudi. UCLA 13 Lako mogu naći društvo kada to želim. UCLA 14 Postoje ljudi koji me stvarno razumeju. UCLA 15 Nesrećan/na sam što sam tako povučen/na. UCLA 16 Ljudi su oko mene, ali ne i samnom. UCLA 17 Ima ljudi sa kojima mogu iskreno da razgovaram. UCLA 18 Ima ljudi kojima se mogu obratiti kada je to potrebno. Viši rezultati opisuju globalno osećanje usamljenosti, odnosno nezadovoljstva brojem i kvalitetom emocionalnih i socijalnih odnosa sa okolinom i obrnuto. Koeficijent pouzdanosti α iznosi 0.89. 88

Religioznost, aspekti self-koncepta i ankcioznost adolescenata Čestice skale straha od negativne socijalne evaluacije SNSE 1 Zabrinut/a sam što će drugi ljudi misliti o meni, čak i kada znam da to ne može imati nikakvog uticaja. SNSE 2 Često se plašim da će drugi ljudi primetiti moje nedostatke. SNSE 3 Ne zabrinjava me čak i kada znam da ostavljam nepovoljan utisak na ljude. SNSE 4 Retko se brinem kakav ću utisak ostaviti na nekoga. SNSE 5 Strah me je da me drugi ljudi neće prihvatiti. SNSE 6 Kada razgovaram sa nekim, brine me šta bi on mogao misliti o meni. SNSE 7 I kada znam da me neko procenjuje, to uopšte ne utiče na mene. SNSE 8 Često se bojim da ću reći ili učiniti pogrešne stvari. SNSE 9 Preterano razmišljam o tome šta će drugi misliti o meni. SNSE 10 Strah me je da ću se zameriti ljudima. SNSE 11 Mišljenja drugih ljudi o meni uopšte me ne brinu. SNSE 12 Brine me kakav ću utisak ostaviti. Viši rezultati na ovoj skali opisuju doživljaj većeg stepena pretnje u situacijama kada postoji mogućnost da osoba bude negativno evaluirana od drugih ljudi i obrnuto. Koeficijent pouzdanosti α iznosi 0.87. Čestice skale opšteg zadovoljstva OZ 1 Sve u svemu, ja sam jako srećna osoba. OZ 2 Život mi donosi puno zadovoljstva. OZ 3 Ja se uglavnom dobro osećam. OZ 4 Mislim da sam srećna osoba. OZ 5 U celini gledajući, ja sam manje srećan/na od drugih ljudi. OZ 6 Često sam utučen/na i žalostan/na. OZ 7 Mislim da sam srećan/na barem koliko i drugi ljudi. Viši rezultati ukazuju na viši stepen opšteg zadovoljstva i obrnuto. Koeficijent pouzdanosti α, utvrđen u ovom istraživanju, iznosi 0.89. Čestice skale eksternalnosti EXTER 1 U mnogim slučajevima čini mi se da sudbina određuje šta će mi se dogoditi. EXTER 2 Smatram da u životu dobro prolaze ljudi koji su za to predodređeni. EXTER 3 Većina događaja u mom životu je unapred određena. EXTER 4 Loše stvari u životu mi se dešavaju jer nemam sreće. EXTER 5 Šta se treba dogoditi i dogodiće se. EXTER 6 Bez obzira na to šta ja radim tog dana, dan će se dobro završiti ako je dobro počeo. EXTER 7 Neki ljudi su naprosto rođeni srećni. EXTER 8 Bez obzira šta učinim da to sprečim, ono loše što treba da se dogodi i dogodiće se. 89

U. Mladenović, J. Knebl EXTER 9 Veoma često slučajnosti određuju tok mog života. EXTER 10 Ne treba planirati previše, jer je ono što mi se događa samo rezultat dobre ili loše sreće. Viši rezultati odražavaju eksternalnu orijentaciju, odnosno spoljašnji lokus kontrole i obrnuto. Koeficijent pouzdanosti iznosi α=0.80. Kao što se vidi iz priloženog, svi instrumenti su tipa samoprocena i sadrže nejednak broj tvrdnji. Rezultati svih skala su tako definisani da viši skorovi upućuju na jaču izraženost ispitivane osobine. Uzorak ispitanika: uzorak ispitanika čine učenici trećih razreda (četvorostepenih smerova) šest srednjih škola sa područja Novog Sada: tri gimnazije: "Jovan Jovanović Zmaj", "Isidora Sekulić" iz Novog Sada i "Karlovačka gimnazija" iz Sremskih Karlovaca, Srednja ekonomska škola "Svetozar Miletić", Srednjoškolski mašinski centar "Pinki" i Srednja građevinska škola "Jovan Vukanović". Ukupan broj ispitanika iznosi 460 (153 mladića i 307 devojaka). Varijable ovog istraživanja sastoje se iz tri grupe. Prvu grupu čine samoprocene ispitanika na pitanje "da li ste religiozni", odnosno odgovori na ponuđene alternative ovog pitanja: da, ne i nisam siguran/a. Na osnovu njih formirane su tri grupe ispitanika obzirom na religioznost; religiozni, nereligiozni i neodlučni. Drugu grupu čine odgovori ispitanika na 30 čestica skale anksioznosti. Treću grupu varijabli čine odgovori ispitanika na ukupno 67 čestica skala self-koncepta i njima odgovarajući subskalni skorovi. Organizacija istraživanja i obrada podataka: prikupljanje podataka obavljeno je u periodu april-jun 1998. godine. Primena cele baterije instrumenata trajala je prosečno dva školska časa za svako ispitivano odeljenje. Za proveru postavljenih hipoteza, odnosno u traganju za razlikama u odgovorima grupa religioznih, nereligioznih i neodlučnih adolescenata unutar prostora varijabli anksioznosti i varijabli self-koncepta, primenjena je diskriminativna analiza. Obrada podataka izvršena je u okviru programskog paketa SPSS. Rezultati istraživanja Adolescenti su unutar opisanih kategorija religioznosti raspoređeni na sledeći način: RELIGIOZNI 176 38,09% NERELIGIOZNI 123 26,62% NEODLUČNI 163 35,28% 90

Religioznost, aspekti self-koncepta i ankcioznost adolescenata a) Odnos religioznosti i anksioznosti adolescenata Provera prve postavljene hipoteze, odnosno utvrđivanje sličnosti i razlika u prostoru anksioznosti religioznih, nereligioznih i neodlučnih adolescenata pokazala je da postoje dve statistički značajne diskriminativne funkcije po kojima se pomenute grupe izdvajaju. Tabela 1: Osnovni podaci o značajnosti diskriminativnih funkcija u prostoru anksioznosti diskriminativna funkcija λw CanR CanR 2 %var x 2 df p D1.742.372.138 50.11 118.628 60.0000 D2.862.371.138 49.89 59.196 29.0008 Tabela 2: Strukture diskriminativnih funkcija u prostoru anksioznosti varijabla D1 D2 1..266 -.004 2. -.048-173 3..076.212 4..274.191 5..140.428 6..229.295 7..246.374 8..129.069 9..201.313 10..350.118 11..191.264 12..218.349 13..293.358 14..057.101 15..256.069 16..303.204 17..356.278 18..106.162 19. -.060.164 20..104.112 21. -.122.117 22..056.298 23..250.162 24. -.191.421 25..083.436 26..112 -.023 27..112.333 28. -.113.335 29..068.361 30..111.187 91

U. Mladenović, J. Knebl Tabela 3: Centroidi grupa religioznih, nereligioznih i neodlučnih adolescenata u prostoru anksioznosti Grupa adolescenata D1 D2 RELIGIOZNI -.481.298 NERELIGIOZNI -.079-644 NEODLUČNI.514.184 Prva diskriminativna funkcija, na šta upućuju položaj centroida, odgovorna je za razdvajanje grupa religioznih i nereligioznih od adolescenata nesigurnih u svoje religijsko uverenje. Uz kriterijum značajnosti od 0.20 za značajne saturacije, ovu diskriminativnu funkciju definiše 12 stavki, od kojih tri imaju projekcije veće od 0.30. Sadržaj ovako projektovanih stavki opisuje: opsesivnu i često prisutnu zabrinutost (varijable 17, 13, 1, 23, 15, 7), neodlučnost (varijable 10, 4), nesigurnost (varijable 16, 4) i preosetljivost (varijable 16, 12, 9, 6). Smer diskriminativne funkcije ukazuje da su takve osobine karakteristične za adolescente neodlučne po pitanju religioznosti. Grupe religioznih i nereligioznih karakterišu opozitne karakteristike. Centroidi grupa pokazuju da ova diskriminativna funkcija, po opisanim karakteristikama, u najvećoj meri razdvaja nesigurne i religiozne adolescente. Druga diskriminativne funkcija, opisana sa 10 varijabli (njihove projekcije kreću se u rasponu od 0.313 do 0.436), prvenstveno razdvaja grupu nereligioznih od grupa religioznih i neodlučnih adolescenata. Definisana je stavkama (odnosno smerom njihove projekcije i položajem centroida) na takav način da neodlučne i religiozne adolescente, u odnosu na nereligiozne, znatno više karakteriše: često prisustvo osećaja teskobe (varijable 25, 7, 13, 28), javljanje opsesivnih i zastrašujućih misli (varijable 5, 29), preosetljivost i stidljivost (varijable 24, 12, 27, 9). Nereligiozne adolescente karakterišu opozitne osobine, odnosno smanjeno prisustvo osećaja teskobe, posesivnih i zastrašujućih misli, preosetljivosti i stidljivosti. Položaji grupe nereligioznih i religioznih adolescenata. Rezultati neodlučnih i religioznih adolescenata, osim što su istog smera, nisu ni upadljivo međusobno udaljeni. b) Odnos religioznosti i aspekata self-koncepta adolescenata Provera druge postavljene hipoteze, odnosno utvrđivanje sličnosti i razlika religioznih, nereligioznih i neodlučnih adolescenata u prostoru aspekata self-koncepta takođe je pokazala postojanje dve statistički značajne diskriminativne funkcije. Analiza je izvršena i predstavljena putem subskalnih skorova odgovarajućih skala. 92

Religioznost, aspekti self-koncepta i ankcioznost adolescenata Tabela 4: Osnovni podaci o strukturi diskriminativnih funkcija u prostoru aspekata self-koncepta diskriminativna funkcija λw CanR CanR 2 %var x 2 df p D1.856.337.114 78.33 59.964 12.0000 D2.966.185.034 21.67 13.436 5.0196 Tabela 5: Strukture diskriminativnih funkcija u prostoru self-koncepta Varijabla D1 D2 EXTER.874.165 SNSE.530 -.447 PLNK.394 -.124 SAPO -.300.224 OZ -.106.501 UCLA.168.183 Tabela 6: Centroidi grupa religioznih, nereligioznih i neodlučnih adolescenata u prostoru self-koncepta Grupa adolescenata D1 D2 RELIGIOZNI.318.169 NERELIGIOZNI -.562.085 NEODLUČNI.088 -.253 Prva značajna diskriminativna funkcija, posmatrajući položaje centroida, razdvaja grupu nereligioznih od grupa religioznih i neodlučnih adolescenata. Globalno gledano ova diskriminativna funkcija deli analizirani prostor na dva dela. Sa jedne strane nalaze se adolescenti koje karakteriše: spoljašnji lokus kontrole (koji je visokom projekcijom verovatno okosnica cele funkcije), strah od mogućih negativnih ocena drugih ljudi, uverenje u ličnu nekopetentnost i smanjeno samopoštovanje. Ove osobine, prema smeru diskriminativne funkcije i položaju centroida, karakterišu grupe religioznih i neodlučnih adolescenata. Sa druge strane, grupu nereligioznih adolescenata (prema istim pokazateljima) karakterišu opozitne osobine po aspektima self-koncepta: oni su skloniji da dožive samopoštovanje uz smanjenu sklonost spoljašnjem lokusu kontrole, smanjen strah od negativnog socijalnog vrednovanja i smanjeno osećanje neadekvatnosti. Upadljivo visok doprinos skale lokusa kontrole ovoj diskriminativnoj funkciji nije iznenađujući podatak s obzirom da je religioznost kriterijum selekcije grupa. 93

U. Mladenović, J. Knebl Položaj centroida potkrepljuje ovo zapažanje jer pokazuje da su međusobno najviše razdvojeni rezultati grupa religioznih i nereligioznih adolescenata. Druga izolovana diskriminativna funkcija deli posmatrani prostor varijabli po doživljaju opšteg zadovoljstva, spremnosti da se doživi strah od negativnog socijalnog vrednovanja i, u znatno manjoj meri, osećaju samopoštovanja. Položaji centroida grupa ukazuju da ova diskriminativna funkcija razdvaja grupe religioznih i nereligioznih od grupe religiozno neodlučnih adolescenata i to na sledeći način: neodlučne adolescente karakteriše sklonost strahu od negativnog socijalnog vrednovanja uz smanjen doživljaj opšteg zadovoljstva i samopoštovanja. Religiozne i nereligiozne adolescente krarakterišu opozitne osobine. Centroidi grupa takođe pokazuju da su, po ovim osobinama, najviše razdvojeni rezultati grupe neodlučnih i grupe religioznih adolescenata. Zaključak Kao što se može videti iz prikazanih rezultata postoji veći broj pravilnosti unutar analiziranih grupa varijabli. Anksioznost opisana strukturom značajnih diskriminativnih funkcija omogućava sledeće zaključke: - prva diskriminativna funkcija sugeriše da adolescente nesigurne u svoje religijsko uverenje karakterišu zabrinutost, neodlučnost, nesigurnost i preosetljivost, dok religiozne i nereligiozne opisuju opozitne karakteristike. - druga diskriminativna funkcija omogućava zaključak da religiozne i neodlučne adolescente karakterišu osećaj teskobe, prisustvo opsesivnih i zastrašujućih misli, preosetljivost i stidljivost. Grupa nereligioznih adolescenata pokazuje suprotne tendencije. Aspekti self-koncepta opisani strukturom značajnih diskriminativnih funkcija ukazuju na: - po prvoj značajnoj diskriminativnoj funkciji odvajaju se nereligiozni od religioznih i neodlučnih adolescenata. Bazu razlika, u najvećoj meri, čini lokus kontrole. Religiozne i neodlučne adolescente karakteriše spoljašnji lokus kontrole, strah od negativnog socijalnog procenjivanja i smanjeno opšte zadovoljstvo. Nereligiozni aolescenti skloniji su opozitnim karakteristikama. - po drugoj značajnoj diskriminativnoj funkciji odvaja se grupa neodlučnih adolescenata od grupa religioznih i nereligioznih. Religiozno neodlučne adolescente, u odnosu na druge dve grupe, karakteriše izrazitiji strah od negativnog socijalnog vrednovanja, a smanjeno osećanje opšteg zadovoljstva i samopoštovanja. Globalno gledano možemo primetiti da u okviru obe analize postoji tendencija razdvajanja grupa istim pravcem: - u jednom slučaju grupe nereligioznih od grupa religioznih i neodlučnih. - u drugom slučaju grupe neodlučnih od grupa nereligioznih i religioznih. 94

Religioznost, aspekti self-koncepta i ankcioznost adolescenata Razlog ovakve pravilnosti mogao bi biti, u samoj religioznosti u prvom slučaju, a u generalnoj neodlučnosti u drugom. Za bilo kakve zaključke ove vrste potrebno je izvršiti testiranje statističke značajnosti svih uočenih razlika između posmatranih grupa. Takve analize su delimično i izvedene, ali njihove rezultate ovde nećemo komentarisati jer su predmet drugih pretraga u okviru pomenutog šireg istraživanja. Na kraju možemo zaključiti da su obe hipoteze o razlikama adolescenata obzirom na religioznost potvrđene, što možemo shvatiti i kao dodatnu potvrdu uočenog trenda porasta religioznosti u adolescentnom uzrastu, odnosno njenoj važnosti za mlade. Reference Bezinović, P. (1988): "Prikaz skala za merenje nekih aspekata samopoimanja"; Praktikum iz kognitivne i bihejvioralne terapije; Zagreb. Flere, S., Pantić, D. (1977): "Ateizam i religioznost u Vojvodini"; Novi Sad: Pravni fakultet, Institut društvenih i pravnih nauka. Hrnjica, S. (1990): "Opšta psihologija s psihologijom ličnosti" ; Beograd: Naučna knjiga. Mladenović, U., Knebl, J. (1999): "Društvo u tranziciji i religioznost adolescenata"; Pedagoška stvarnost 3/4. Religiousness, Aspects of Self-Concept and Anxiety of Adolescents UROŠ MLADENOVIĆ JASNA KNEBL The relationships of religiousness, anxiety and six aspects of self-concept have been studied in a sample of 416 adolescents. Religiousness has been determined according to self-description in three categories (I am religious, I am not religious and I am not sure about my religious belief). Anxiety has been measured by an alpha scale from MK-240 battery (Džamonja, Volf, Momirović, Šipka, Ignjatović), while selfappreciation was measured using the scale of Bezinović (perception of selfincompetence, self-esteem, overall satisfaction, loneliness, fear of negative social evaluation and externality). The discriminant analysis has shown that the groups of religious, non-religious and "unsure of their religious belief" adolescents differ significantly among themselves 87% has shown that the groups of religious, nonreligious and "unsure of their religious belief" adolescents differ significantly among themselves in the studied dimensions. The analysis according to the items at the anxiety scale has shown two significant discriminant functions in the studied groups: The first one differs the "unsure of their religious belief" group from the religious and 95

U. Mladenović, J. Knebl non-religious ones, while the second describes the differences between the groups of religious and "unsure" adolescents from the group of non-religious ones. Analysis by the sub-scale scores of self-concept also shows two important discriminant functions: The first defines the differences between the group of non-religious adolescents from the other two groups, while the second describes the differences between the "unsure of their religious belief" group on one hand and the religious and non-religious, on the other. Key words: adolescents, religiousness, anxiety, self-concept, discriminant analysis. Religioznost, aspekt seb (self) koncepta, anksioznost podrostkov URO[ MLADENOVI^ ÂSNA KNEBL Na primere 416 podrostkov, oba pola, vozrasta 17-18 let, analiziruets sv z me`du religioznost, anksioznost i 6 aspektami seb (self) koncepta. Na osnovanii samoopisani religioznosti v del ts tri kategorii ( religiozen, nereligiozen, ne uveren v svoeÿ religioznoÿ ube`dennosti), anksioznost izmerena po {kale al fa batarei MK-240 (D`amon, Vol f, Momirovi~, [ipka, Ign tovi~), a dl opredeleni aspekta samoponimani ispol zovan {kal Bezinovi~a (percepci li~noÿ nekompetentnosti, samouva`enie, obçee udovol stvie, odino~estvo, strah ot otricatel noÿ social noÿ Ìvol cii i Ìksternnost. Putem diskriminacionnogo analiza utver`deno ~to grupp religiozn h, nereligiozn h i podrostkov neuverenn h v svoeÿ religioznoÿ ube`dennosti zna~itel no otli~a ts drug ot druga v issleduem h veli~inah. Analiz po {kale anksioznosti pokazal ~to suçestvu t dve zna~itel n e diskriminacion e funkcii v kotor h otli~a ts me`du soboÿ dve nabl daem e grupp : perva otdel et gruppu podrostkov neube`denn h v svoeÿ religioznosti ot religiozn h i nereligiozn h, vtora opis vaet raznicu me`du religiozn mi, neuveren mi v svoeÿ religioznosti podrostkami i gruppoÿ nereligiozn h podrostkov. Analiz po {kalam samoponimani tak`e pokaz vaet dve zna~itel n e diskriminacionn e funkcii: perva opis vaet razli~i me`du gruppoÿ nereligiozn h podrostkov i drugimi gruppami, vtora - razli~i me`du religiozno neuveren mi s odnoÿ storon, i religiozn mi i nereligiozn mi, s drugoÿ. Kl ~ev e slova: podrostki, religioznost, anksioznost, seb koncept, diskriminacionn Ÿ analiz. 96