Nomen est omen: baština ili nasle e (ne samo) terminološka dilema

Transcription

1 ORIGINALNI NAU NI RAD UDC: 719 Ljiljana Gavrilovi Etnografski institut SANU Beograd, Nomen est omen: baština ili nasle e (ne samo) terminološka dilema Apstrakt: U radu se razmatra koriš enje termina kulturna baština i kulturno nasle e za ozna avanje elemenata kulture koji su sa uvani iz prošlosti i smatraju se dovoljno vrednim za uvanje u okviru razli itih oblika muzealizovanja stvarnosti. Analiza bi trebalo da pokaže na koji na in se, uvo enjem starog/novog termina kao što je baština, birokratskim delovanjem vra aju u kulturu patrijarhat i esencijalizam, dva elementa nematerijalnog kulturnog nasle a koja su deklarativno neželjena i koja se ne preporu uju za uvanje, jer su u suprotnosti sa me unarodnim pravom. Klju ne re i: heritage, baština, nasle e, imovina, patrilinearno nasle ivanje, esencijalizam, ljudska prava Prizvati nešto što uopšte ne postoji, pozvati ga izgovaraju i mu istinsko ime, to je velika tajna i ne sme se olako upotrebiti. Ursula Legvin, Zemljomorje Istina koju su znali svi od tzv. "primitivnih" naroda, kod kojih je ime bilo neotu ivo vezano za stvar/osobu, odnosno inilo njen integralni deo, do savremenih pisaca popularne fantastike u ijim delima znanje imena bilo koje osobe/stvari daje apsolutnu mo nad njom, jeste da imenovanjem odre ujemo granice i svojstva onoga što imenujemo. 1 Tu istinu, ipak, dosledno zaboravljaju oni koji se, u savremenoj Srbiji, bave zaštitom kulturnog i svakog drugog nasle a kao svedo anstva prošlosti i osnove identiteta države, nacije i/ili (razli itih, u ovom slu aju naj eš e zanemarenih) drugih grupa. Odoma eni i sve više upotrebljavani termin je baština, 2 termin koji je odabran verovatno zahvaljuju i i- Rad je rezultat istraživanja na projektu br : Antropološka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji, koji u celini finansira MNZŽS RS. 1 Šire o konceptualizaciji stvarnosti upotrebom jezika u: (2008, ) 2 Povu ena opštom upotrebom i sama sam (nepromišljeno) koristila taj termin u više ve objavljenih radova i/ili knjiga. Ne e se ponoviti.

2 42 LJILJANA GAVRILOVI njenici da je u svakodnevnom govoru napušten, pa ima obol "starog", "tradicionalnog", te time i "lepog" termina, 3 koji se (najverovatnije upravo iz tih razloga) u širokoj javnosti smatra potpuno primerenim itavom konceptu o uvanja kulturnog nasle a, kao "o uvanja" svega onoga što je prošlo/zaboravljeno/u svakodnevnom životu napušteno, a što se izjedna ava sa, pre svega nacionalnim, identitetom. 4 Ovaj termin upotrebljavaju kako stru njaci iji je posao zaštita delimi no ili potpuno sa uvanih elemenata kulture oblikovanih u nekim (bilo kojim) prošlim vremenima, tako i najviši državni rukovodioci: predsednik Tadi je tokom godine više puta govorio o "zaštiti kulturne baštine", 5 isti termin koristi i naša aktuelna ambasadorka u UNESCO-u, da bi se, kona no, on našao i 3 O izjedna avanju "starog"/"tradicionalnog" sa "lepim"/"vrednim" unutar koncepta zaštite nasle a vidi: (2007, 65-66). Pretpostavljam da se termin baština, upravo zato što je star i prakti no zaboravljen, odli no uklopio u nacionalno-rekonstruktivnu terminologiju iz perioda novog nacionalnog osveš ivanja, koriš enu tokom druge polovine osamdesetih i u devedesetim godinama 20. veka, kako se to dogodilo npr. i sa terminom ognjište. 4 U javnosti se identitet i dalje smatra ne im što je "uro eno" i time nepromenljivo, što pokazuje da antropološke dekonstrukcije razli itih, a naro ito nacionalnih/etni kih identiteta i dalje u e u tami granica male zajednice antropologa, "novih" istori ara i drugih dekonstrukcionista socijalnih mitova i praksi, dok se javnost, ali i zna- ajan broj tzv. stru njaka (me u kojima ima i onih sa nau nim zvanjima) i dalje vrsto drži nedekonstruisanog, idealizovanog pojma koji podrazumevano stavlja uro enu i zauvek definisanu granicu izme u "nas" i "njih". U tom smislu je npr. indikativna knjiga Identitet i kulturno nasle e Srba Miljojka Bazi a (autor je vanredni profesor na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta; recenzenti knjige su prof. dr. Branko Prnjat, Fakultet politi kih nauka i prof. dr Aleksandar Kadijevi, Filozofski fakultet, Beograd), koju je godine izdala Nau na KMD (2009. godine je izašlo drugo izdanje), u ijem se opisu kaže da je to štivo "[n]amenjeno kako usko stru noj, tako i široj javnosti koja na jednom mestu može da sazna o kulturnom nasle u i nacionalnom identitetu u vremenskom rasponu od devet vekova", što podrazumeva npr. srpski nacionalni identitet u vreme Nemanji a i sli ne paranau ne konstrukcije, a da se u literaturi navedenoj na kraju knjige ne pojavljuje ni jedan jedini od nepreglednog broja tekstova koji se bave pitanjima konceptualizacije identiteta. 5 Tadi eve izjave povodom regionalne konferencija "Raznolikost kulturne baštine upravljanje i turisti ka promocija", održane na Cetinju 4. juna godine i objavljene u izdanjima Politike, Blica, Ve ernjih novosti, Dnevnika, Kurira za 4. i 5. jun 2009 (šire u: Gavrilovi 2009, 31-33). Pored izjava Borisa Tadi a, i ministar rudarstva i energetike Petar Škundri je, na primer, na otvaranju 40. jubilarnog Sabora narodnog stvaralaštva "Pro oh Leva, pro oh Šumadiju", iji je pokrovitelj bio predsednik Tadi, rekao: "Naša kulturna i prirodna baština (kurziv Lj. G.) su naši nezamenljivi izvori života i nadahnu a, potvrda našeg nacionalnog identiteta i izvorišta borbe za svoj državni suverenitet i teritorijalni integritet", i pri tom, po re ima novinara RTS-a, istakao da je "evropski identitet ro en na Balkanu" /% 22Pro%C4%91oh+Leva%C4%8D,+pro%C4%91oh+%C5%A0umadiju%22+.html.

3 NASLE E UMESTO "BAŠTINE" u najvišim državnim dokumentima, kao što je npr. Strategija nau nog i tehnološkog razvoja Republike Srbije u periodu od do godine ( 2009, 44). Baština je postala uobi ajeni termin i u novinskim lancima i drugim medijskim predstavljanjima muzejskih izložbi, arheoloških istraživanja i svih drugih oblika saznavanja o/predstavljanja kulture nasle ene iz prošlosti ili pri a o nacionalnom identitetu. Prizivanje nepostoje eg Sve do poslednjih decenija 20. veka nije postojala ideja o sveopštoj zaštiti elemenata prošlosti koji su sa uvani u savremenom svetu. Sve do tada su se u UNESO-vim dokumentima, kao politi ko-birokratskoj me unarodnopravnoj osnovi zaštite sa uvanih elemenata prošlosti u zemljama širom sveta, koristili termini: cultural sites i cultural property, i nije postojao ni jedan opši termin koji bi obuhvatio ne samo kulturna "dobra", odnosno fizi ku imovinu, nego i delove prirodnog okruženja koje treba sa uvati od "pogubnog" uticaja savremene civilizacije i/ili znanja, veštine i ideje nastale u razli- itim kulturnim kontekstima. Tek se godine pojavila potreba za opštim pojmom, koji bi obuhvatio istovremeno materijalne spomenike kulture (spomenici, grupe gra evina, mesta) i ostatke "nedirnute" prirode (o kojima se, upravo da bi se sa uvali, mora veoma brižljivo voditi ra una, te je njihova nedirnutost arteficijelna, koliko i " uvanje" divljih vrsta u zoološkim vrtovima) a, koji su "od izuzetne univerzalne vrednosti sa estetske ili nau ne ta ke gledišta" (Convention 1972). Dalje proširenje primene novouvedenog pojma dogodilo se godine (Convention 2003), kada su materijalnim ostacima (pokretnim: muzejski materijal i nepokretnim: arheološki i arhitektonski ostaci) pridruženi i nematerijalni aspekti nasle ene prošlosti. U engleskom jeziku, koji je jezik svih UNESCO-vih dokumenata, za taj pojam koristi se termin heritage, dok se u Srbiji koriste prevodi tog termina: nasle e ili, ve pomenuta, sve više i sve eš e upotrebljavana: baština. 6 U Srbiji sve do po etka 21. veka nije postojao opšti termin koji bi obuhvatio sve elemente prošlih kultura koje treba uvati. Zakon o kulturnim dobrima iz godine (koji i danas 2010 godine reguliše ovu oblast delovanja) govori, kako mu i u imenu stoji, o kulturnim dobrima, dakle o materijalnim ostacima prošlosti kojima država (koja je njihov vlasnik) priznaje vrednost, te ih u skladu sa time i uva, dok se zašti eni delovi prirodnog okruženja i dalje nazivaju "prirodnim dobrima". Termin baština se, na srpskom govornom podru ju, u ovom smislu prvi put pojavljuje krajem devedesetih godina 20. i u prvim godinama 6 Termin je ustaljen i u Hrvatskoj: Tomislav Šola ga u svojim tekstovima upotrebljava još od osamdesetih godina 20. veka (cf. Šola 2003).

4 44 LJILJANA GAVRILOVI 21. veka, na primer u Izveštaju o radu Jugoslovenskog nacionalnog komiteta ICOM-a za godinu i Nacrtu Strategije i Akcionog plana Jugoslovenskog nacionalnog komiteta Me unarodnog saveta muzeja (YU NC ICOM 2000), gde se paralelno pojavljuju termini baština i nasle e, ali i ve tada naizgled napola prevazi en termin: kulturna dobra. Od tada se sve više i eš e upotrebljava termin baština, da bi danas on bio u gotovo opštoj upotrebi. Nagla promocija termina baština dogodila se tokom perioda u kome je premijer srpske vlade bio Vojislav Koštunica ( ), kada je ponovo aktuelizovano politi ko promovisanje opšte retradicionalizacije društva, 7 što je pra eno uvo enjem u živi jezik starijih oblika danas postoje ih re i, ili starih termina kojima danas niko, osim lingvista, ne zna zna enje, koje su zapravo ispražnjene od zna enja. 8 Tokom tog perioda je pri a o kulturnom nasle u, njegovoj zaštiti, kao i njegovom u eš u u (re)izgradnji nacionalnog (kao državnog, ali u velikoj meri i kao etni kog) identiteta, 9 naglo po ela da se upotrebljava u kontekstu politike prema Kosovu, te je bilo zgodno da se to nasle e imenuje terminom koji ukazuje na kontinuitet sa srpskom i srednjovekovnom kulturom. 10 Tako je baština instalirana u medijski i "obi an" govor 11 politi kom/birokratskom akcijom, i ostala u njemu zahvaljuju i dovoljnoj u estalosti ponavljanja. Utvr ivanje terminološke oznake bilo ega, naro ito nove nau ne/stru ne discipline, pre svega njenog polja delovanja (ili proširene stare, kojoj je upravo zbog proširenja polja delovanja bilo potrebno i novo ime 12 ), kao i njenog pred- 7 Proces politi ki indukovane retradicionalizacije trajao je tokom poslednje dve decenije 20. veka. 8 Npr. vaskrsnuti, vaspostavljanje, moleban. O arhaizaciji svakodnevnog govora vidi šire u (2008, 211). 9 To je izvanredan primer glokalizacije: na ina na koje se globalni trendovi (tokom poslednjih decenija 20. veka u svetu je briga o kulturnom nasle u postala jedna od apsolutno trendy tema) mogu koristiti u lokalnoj stimulaciji oja avanja granice prema Drugima. 10 U to vreme su i spomenici kulture na Kosovu po eli da se nazivaju "svetinjama", ime se prvo pojam svetinje proširuje na sve sakralne objekte, a zatim se potpuno zamagljuje odnos izme u sakralnog objekta i spomenika kulture, što su dve razli ite kategorije stvari koje se u nekim slu ajevima mogu podudarati, iako to nikako nije obavezno. 11 Zaštita spomenika kulture/kulturnih dobara/nasle a/baštine je zapravo, sve do po etka ovog veka i u svetu, a kod nas posebno, tako usko-stru no polje rada, da ljudi koji se nisu bavili tim poslom nisu imali ni potrebu za koriš enjem terminologije koja je se na njega odnosi. 12 Uvo enje termina heritologija (cf. Šola 2003, 256, Bulatovi 2005, 14) za disciplinu koja se bavi nasle em samo naizgled rešava problem: disciplini se daje ime pretvaranjem izvornog engleskog termina na srpski/hrvatski (pretpostavljam zato što bi baštinologija zvu ala besmisleno ta no koliko treba), a sam predmet discipline se ostavlja neimenovanim i time nedefinisanim.

5 NASLE E UMESTO "BAŠTINE" meta prou avanja, zbog toga nije nimalo naivno, niti se tome može pri i olako. Definisanje termina u ovom slu aju ozna ava ne samo ono što treba prou avati kao nešto što je izabrano da u estvuje u konstrukciji grupnog identiteta (naj eš e državnog-kao-nacionalnog i/ili etni kog, ali isto tako i niza drugih) ili da ga simbolizuje, nego i šta se, u ime fiksiranja tog istog identiteta za neko vreme 13 štiti, i što je još važnije šta se sve ostavlja van okvira zaštite. Zamke prevo enja: izvorna zna enja U engleskom jeziku se za kulturno/prirodno i drugo nasle e koje potpada pod koncept zaštite koristi termin heritage, koji je razli it od termina inheritance (nasledstvo), a koji ukazuje isklju ivo na formalno-pravno nasle ivanje. Razli iti engleski re nici daju razli ita tuma enja/objašnjenja termina heritage. The Free Dictionary (s.v. heritage) kaže da je heritage: (1) imovina koja je nasle ena ili se može naslediti; (2) nešto što je preneto od prethodnih generacija; tradicija; (3) status koji osoba dobija ro enjem: nasle e bogatstva ili socijalna pozicija. Kao jedan od sinonima se definiše i tradicija (tradition), a "ponekad podrazumeva nešto nematerijalno, kao što su obi aji koji se prenose od jedne generacije drugoj: moralne vrednosti, pripovedanje, filozofske misli." Webster's New World College Dictionary (s.v. heritage) pod heritage podrazumeva: (1) imovinu koja je nasle ena ili se može naslediti; (2.1) nešto što je potomstvu zaveštano od predaka ili iz prošlosti, kao karakteristike, kultura, tradicija itd; (2.2) prava, tereti ili status koji proizlaze iz ro enja u odre enom vremenu ili prostoru; prava ste ena ro enjem. U njemu se kaže da je heritage, najopštiji termin koji se odnosi na nasle ivanje i koji se primenjuje kako na nasle enu imovinu, tako i na tradiciju, kuilturu itd., koje se prenose na naredne generacije. Cambridge Advanced Learner's Dictionary (s.v. heritage) kaže da heritage ozna ava osobine koje pripadaju kulturi pojedina nog društva, kao što su tradicija, jezik ili gra evine, a koje postoje iz prošlosti i imaju istorijski zna aj. Merriam-Webster Online Dictionary (s.v. heritage) navodi slede a zna enja za heritage: (1) imovina koja se ostavlja naslednicima; (2) a: nešto što je preneto ili ste eno od predaka: zaostavština, nasledstvo b: tradicija; (3) nešto 13 Ideja da e se bilo šta zaštititi zauvek uvo enjem na listu zašti enog nasle a (bilo koju: nacionalnu-kao-državnu ili UNESCO-vu-kao-internacionalnu) potpuno je besmislena, jer se uprkos svim birokratskim naporima život ne može zaustaviti. No, o injenici da sami stru njaci koji se bave zaštitom i materijalnog i nematerjalnog nasle a esto imaju suprotno gledište, govori ime web programskog paketa / integrisanog informacionog sistema za upravljanje podacima o "kulturnoj baštini" ( 2010), koji se, indikativno, zove Eternitas.

6 46 LJILJANA GAVRILOVI ste eno kao rezultat prirodne situacije ili ro enja: prava ste ena ro enjem, ali u komentaru navodi da se pod time podrazumeva npr. nacionalno nasle e tolerancije (the nation's heritage of tolerance). Compact Oxford English Dictionary (s.v. heritage) navodi zna enja: (1) imovina koja je ili može biti nasle ena; nasledstvo; (2) vredne stvari kao što su istorijske gra evine koje su pretekle od prethodnih generacija; (3) pre svega termin koji se odnosi na stvari od istorijskog ili kulturnog zna aja, koje su vredne o uvanja. Rasprave o terminu heritage i njegovoj upotrebi vo ene su u Engleskoj tokom osamdesetih godina 20. veka. U njima je jasno istaknuto da heritage ne zna i prosto zaštitu ostataka istorijskih resursa, da je to "istorija obra ena mitologijom, ideologijom, nacionalizmom, lokalnim ponosom, romanti arskim idejama ili prostim marketingom u robu široke potrošnje" (Larkham 1996, 14) i da po iva na strogoj selekciji. Ona je pokazala u kojoj meri ono što se definiše terminom heritage (ne) korespondira sa stvarnim ostacima prošlosti i deo je opšteg preispitivanja odnosa prema prošlosti i njene upotrebe u svakodnevnom savremenom životu, u kome postoji sve ve a tendencija opšte muzealizacije (heritalizacije?!?) stvarnosti. Izgubljeni u prevodu: srpska terminologija Vukov Srpski rje nik za baštinu kaže da zna i: (1) o evina, ili ono mjesto gdje se ko rodio (2) fundus ( 1852/1969, s.v. ). Po Re niku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Re nik... I 1996, s.v. - ), termin baština zna i: (1) sve što je nasle eno od oca ili predaka, nasle e, nasledstvo, dedovina, o evina; (a) zemlja i materijalna dobra uopšte; (b) nasle ena duhovna dobra, duhovne i telesne osobine; (2) posed, nepokretno dobro, imanje; (3) pravo sopstvenosti na nepokretnu imovinu; (4) rodni kraj, zavi aj; (5) obradivo zemljište. No, kako se kaže u Etimološkom rje niku hrvatskoga ili srpskoga jezika, to je pravni termin, koji se "iz crkvenog slavenskog jezika raširio i na zapad" (Skok 1972: s.v. baština), poti e od staroslovenske re i bašta (= otac), a zna- enje mu je (1) o evina, djedovina, hereditas, praedium; (2) njiva. ak i sasvim novi re nici, kao što je Re nik srspkog jezika Matice srpske beleže da je osnovno zna enje baštine "imovina, prvenstveno nepokretna koju neko nasledi od oca ili nekog drugog pretka, nasle ena imovina, o evina, dedovina; nasle e" (2007, s.v. ), a drugo, figurativno zna enje "b. fig. nasle ena duhovna, kultruna dobra, duhovno nasle e: kulturna baština". Kako vidimo, termin baština upu uje na isklju ivo nasle ivanje od oca, i ak i u Re niku iz godine, gde se kao sinonimi pojavljuju "o evina, dedovina". Tako ovaj termin, iako se tokom poslednjih godina naizgled koristi u

7 NASLE E UMESTO "BAŠTINE" smislu "nasle e uopšte", zapravo ukazuje na isklju ivo vrednovanje patrilinearnog nasle ivanja: baština je samo ono što sam/smo nasledila/nasledili od oca/o eva (u tom sistemu se, ak, moje 14 nasle e ni ne odražava, jer ja kao majka ne mogu da prenesem nikakve kulturne obrasce svojoj deci pošto u patrilinearnoj strukturi nasle ivanja niti mogu šta da nasledim, niti mogu da imam naslednike: u idealnom modelu tradicijskih patrijarhalnih socijalnih odnosa ja i nemam ništa što bi se, eventualno, moglo nasle ivati 15 ). Koriš enje termina kulturna baština tako implicira da je kultura nešto što se nasle uje isklju ivo patrilinearno, odnosno podrazumeva da u njoj (= kulturi) ne u estvuje sve ono što je eventualno "nasle eno" od ro aka sa maj ine strane, od tetke iz Amerike, niti od komšija, prijatelja i svih drugih mogu ih "ostavilaca" (jer se od svih njih i ne može nasle ivati). Drugi mogu i termin, koji se povremeno i upotrebljava kao sinonim za trenutno modernu baštinu je nasle e. Za njega se u Re niku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (XIV 1996: s.v. nasle e) kaže da zna i: 16 (1) ono što se po tradiciji preuzima iz prošlosti kao elemenat duhovnog, kulturnog života jednog naroda, društva; (2) prenošenje genetskih osobina, svojstava i sklonosti sa predaka na potomstvo; (3) nasledstvo. Dakle, to je širi termin koji nije ograni en ni rodno, niti samo na krvne srodnike, te nije ni esencijalisti ki. On u "ostavioce" ura unava i majke, ženske i muške ro ake sa raznih strana sveta, komšije i sve druge koji svoju "kulturnu imovinu" ostavljaju u nasle e narednim generacijama. Imovina i nasle e Koncept nasle ivanja je, u pravnoj teoriji i praksi, usko povezan sa konceptom privatne svojine: nasle ivanje u suštini zna i prenos imovine s jednog/umrlog lica na drugo/živo (Pavkovi 1982, 25). Tako, imenovanje onoga što se o uvalo iz prošlosti do naših dana bilo kojim terminom koji podrazumeva nasle ivanje, zna i da su prethodni "vlasnici" mrtvi, te da je ono što je ostalo iza njih preneto njihovim pravno-valjanim naslednicima. Najstrože gledano, to bi zna ilo da elementi kulture ne mogu biti nasle ivani sve dok su ži- 14 U ovom slu aju mislim na sebe li no, kao (izme u ostalog i) ljudsko bi e ženskog pola/roda. 15 Naravno, takav idealizovani model nikada i nigde nije postojao žene su svoju osobinu ostavljale svojim k erima, ali jezik nastoji da odrazi idealnu, zamišljenu stvarnost. Šire u Gavrilovi (2005). 16 U Vukovom Rje niku termin ne postoji postoje samo razli iti oblici termina nasledstvo.

8 48 LJILJANA GAVRILOVI ve generacije koje su ih stvarale, ili samo upotrebljavale. 17 Ipak, u savremenom dobu, u kome se svet sve brže menja, koncept je proširen i na sve elemente kulture koji ubrzano nestaju iz svakodnevog okruženja, a države, kao titulari svojine nad kulturom (Gavrilovi 2008), smatraju da ih je neophodno o uvati. Ipak, termin heritage se uvek odnosi na ono što je nasle eno iz prošlosti, makar ona i ne bila previše udaljena. Ako se pogledaju sva navedena/mogu a njegova zna enja, vidi se da termin, i u engleskom jeziku, može imati prizvuk esencijalizma, jer se odnosi i na prava/obaveze/statuse koji se sti u ro enjem, iako se ta (priro ena) prava nikada ne pojavljuju u istom odeljku zna enja sa heritage kao kulturnim nasle em. No, može se, naravno, shvatiti da se samim ro enjem sti e pravo i na odre enu kulturu, što bi moglo da zna i da oni koji nisu ro eni sa tim pravom ne mogu da koriste/primenjuju/usvajaju elemente kulture koju nisu "nasledili". To bi nas, onda, definitivno zatvorilo u vulgarizovane Levi-Strosove kulture-kao-vozove (Gerc 2008) iz kojih možemo da gledamo, ali ne možemo da do emo u istinski kontakt sa drugim kulturama, niti ak na to imamo pravo, jer bismo time ugrozili imovinska prava njihovih vlasnika. Da takva shvatanja nisu nemogu a u praksi, pokazuje slu aj burne reakcije na koriš enje elemenata tradicionalne kulture australijskih Aboridžina u oblikovanju nastupa ruskog igra kog para na svetskom prvenstvu u umetni kom klizanju godine. Izjave aboridžinskih predstavnika kretale su se od: "(s)a našeg stanovišta to je kra a našeg kulturnog identiteta i još jedan dokaz koliko se naša kultura eksploatiše" (Wu 2010), do primedbi da je njihovo nasle e u igri ruskog para pogrešno interpretirano, te da zbog toga izaziva ose aj povre enosti (Manton 2010). U oba slu aja akcenat je stavljen na posedovanje prava na koriš enje, tuma enje i interpretaciju kulturnog nasle a u klju u grupne-kao-privatne svojine, što je sasvim izvesno posledica birokratskog tuma enja kulture, pa tako i kulturnog nasle a, kao distinktivnog u odnosu na sve druge države/grupe, odnosno sve druge mogu e "njih". Iako su birokratski metodi zaštite i promovisanja esencijalizama, koji su i doveli do mogu nosti reakcija ove vrste, široko kritikovani (npr. Eriksen 2001), u praksi oni postaju evidentiji, a njihova implementacija u razli ite identitetske politike se uopšte ne dovodi u pitanje, jer se oslanja na snagu me unarodnih organizacija koje ih promovišu, kao što je UNESCO. 17 Upravo takvo gledište se u mnogome odražava i u dosadašnjem zakonskom definisanju prethodne zaštite "kulturnih dobara", pod koju potpadaju "predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheološki predmeti, etnografski i prirodnja ki predmeti, novac, poštanske marke, odlikovanja, unikatni, retki ili istorijski zna ajni predmeti tehni ke kulture, muzi ki instrumenti i drugi sli ni predmeti stariji od 50 godina" (Zakon 1994).

9 NASLE E UMESTO "BAŠTINE" No, bez obzira na jasnu vezu sa posedovanjem (kulture), engleski termin heritage je ipak, upravo zahvaljuju i tome što je rodno neodre en, znatno manje esencijalisti ki od termina koji impliciraju nasle ivanje u patrijarhalnom maniru: on podrazumeva nasle e sa svih mogu ih strana, ta no onako kako kulturu/kulture ine brikolaži razli itih praksi, iskustava, znanja i veština, ste- enih u kontaktima sa Drugima, nasle enih iz prošlosti ili stvorenih sopstvenim iskustvom (u kome, opet, u estvuju kontakti sa Drugima i nasle a iz njihovih, koliko i iz naše prošlosti). Engleski termin nije ak ni etni ki i/ili nacionalno apsolutno isklju iv, jer podrazumeva da jedna generacija ostavlja (štagod) narednoj, makar ona bila etni ki i/ili nacionalno druga ija: tako u oblikovanju onoga što se smatra aktuelnim engleskim kulturnim nasle em u estvuju negdašnji Kelti, Angli, Sasi, Rimljani itd. zapravo svi koji su ostavili neki zna ajniji trag na britanskim ostrvima. Baština je, me utim, termin koji implicira nasle e striktno u krvnom srodstvu: ako moj otac nije (bio) Srbin ili ako on nije (bio) gra anin države Srbije, srpska kulturna baština (etni ka odrednica) ili kulturna baština Srbije (državna odrednica) nije i ne može biti "moja", a samim tim ni svih mojih naslednika. Tako gledano stricto sensu, u srpskoj kulturnoj baštini nikako ne bi mogli da u estvuju elementi kulture nasle eni od Tra ana, Vlaha, Rimljana, iz razli itih srednjoevropskih tradicija, pre svega austrijske i nema ke, iz mediteranskih tradicija, uklju uju i Levant i Vizantiju, kao i s Istoka, pre svega iz Otomanskog carstva itd. Heritage, zapravo, ak i kada se govori o kulturi-kao-imovini, implicira privatnu imovinu (u ovom slu aju imovinu države-kao-nacije, v. Gavrilovi 2009) kojom se može raspolagati po slobodnoj volji (paralelno stvarnom pravu privatnih lica da raspolažu svojom imovinom, koje postoji u svim pravnim sistemima modernih zapadnih država i zasnovano je na rimskom pravu), a ne isklju ivo na osnovu uskih patrilinearnih (ili matrilinearnih ili bilo kakvih sli nih krvno-srodstveni ki ograni avaju ih) linija nasle ivanja, kako to implicira baština. Koriš enjem baštine kao terminološke odrednice, nasle e se kako je ve re eno ograni ava isklju ivo na patrilinearno, što je prakti no vra anje u stvarni život, uklju uju i državna dokumenta, naše (lokalne) tradicije idealizovanog patrilinearnog nasle ivanja, koga smo se decenijama, makar samo deklarativno, odricali. 18 Marija Todorova objašnjava da se nasle e može sagledavati sa stanovišta kontiniuteta, ili sa stanovišta njegove percepcije, kao i da su rezultati tih razli- itih na ina sagledavanja potpuno nepodudarni. Ona kaže: "Nasle e sa stanovišta kontinuiteta podrazumeva preživljavanje, ali i postepeno nestajanje odre enih odlika neke celine pre njenog sloma, dok je nasle e sa sta- 18 O realnom opstajanju modela i u sasvim savremenom društvu vidi: or evi (2005).

10 50 LJILJANA GAVRILOVI novišta percepcije artikulisanje i ponovno artikulisanje predstave koju o toj celini imaju razli iti pojedinci i grupe u razli itim periodima". (Todorova 2006, 24). Jasno je da je nasle e u smislu o uvanja i zaštite ostataka prošlosti uvek i samo stvar percepcije, jer se ako se ono sagledava sa stanovišta kontinuiteta u njemu mogu na i i delovi/elementi koji su sa uvani, bez obzira na to da li se naslednicima oni dopadaju ili ne. Kako Todorova kaže, tako posmatrano nasle e je "neutralan apstraktni ozna iva " (2006, 24), dok je ono što se definiše kao kulturno nasle e u smislu uvanja i održavanja, perceptivno uva se ono što se smatra vrednim, ono što e nas prikazati u povoljnom svetlu, ono što e nas, naro ito u našim sopstvenim o ima, u initi lepšim. Upravo zbog toga je važno da se, ve problemati nom konceptu uvanja onoga što smo izabrali da bude naša slik u ogledalu, ne dodaje problemati na terminologija, koja ukazuje na patrijarhat i njegovo nasle e. To bi zna ilo da želimo da o uvamo strukturu patrijarhalnih odnosa, koji su zaista u velikoj meri i danas aktuelni (cf. Maleševi 2004), iako su oni u suprotnosti sa svim me unarodnim konvencijama o ljudskim pravima, kao i s ustavnom definicijom ravnopravnosti polova (Ustav Republike Srbije, l. 15). Imenuju i kulturno nasle e baštinom, 19 mi, zapravo, ugra ujemo patrijarhalni koncept u ono što smatramo i promovišemo kao svoj (nacionalni) identitet. Isto ine i mnoge druge države, 20 ali to nas koji živimo u Srbiji ne abolira od odgovornosti za odluke o tome kakvo društvo mi gradimo, a o emu se odlu uje i na tako naizgled malim stvarima kao što je izbor imena za elemente prošlosti koje želimo da sa uvamo za budu nost. Izvori Cambridge Advanced Learner's Dictionary. Compact Oxford English Dictionary. Convention Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage. DO _TOPIC&URL_SECTION=201.html 19 Ja se ovde, naravno, ne zalažem za proterivanje lekseme baština iz kolokvijalne upotrebe, u kojoj je patrijarhalna/patrilinearna konotacija izgubljena, što je nemogu e, te stoga i besmisleno. Ova rasprava se odnosi isklju ivo na baštinu kao stru ni termin, koji (treba da) opisuje elemente prošlosti koje smatramo dovoljno važnim za uvanje u sadašnjosti. Usvajanjem baštine kao stru nog termina dolazimo u situaciju da sami otvaramo mogu nost da Altun-alem džamija, vin anska kultura, Lepenski vir i niz drugih materijalnih i nematerijalnih ostataka razli itih kultura na tlu Srbije budu isklju eni iz zaštite nekim/mogu im pozivanjem na izvorno zna enje termina. 20 U Francuskoj se npr. koristi termin patrimoine, u Španiji Patrimonio, u Sloveniji dediš ina.

11 NASLE E UMESTO "BAŠTINE" Convention Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage. RL_ID=17716&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html,. 1852/ :. Manton, Bev Russian ice dancers should rethink their routine. National Times, January Merriam-Webster Online Dictionary, gate.php?id= :, : ,. I. XIV, :. Skok, Petar Etimološki rje nih hrvatskoga ili srpskoga jezila. Zagreb: JAZU vesti/ /strategija _naucnog_i_tehnoloskog_razvoja_srbije_u_ periodu_od_ 2009._do_2014._godine.pdf The Free Dictionary. Webster's New World College Dictionary. Wu, Scott Oksana Domnina Maxim Shabalin Aboriginal Dance Offensive?. NowPublic News, January YU NC ICOM Yugoslav National Committee of ICOM. matf.bg.ac.yu/yuicom/sr/dokumenti/nsa1.htm Zakon Zakon o kulturnim dobrima. Službeni glasnik Republike Srbije 71/94. Literatura, ,, -. 74: , : 7-20., LIII: Eriksen, Thomas Hylland Between universalism and relativism: A critique of the UNESCO concepts of culture. In: Culture and Rights: Anthropological Perspectives, Jane Cowan, Marie-Bénédicte Dembour and Richard Wilson (eds.), Cambridge-New York: Cambridge University Press., LIII: , :, :.

12 52 LJILJANA GAVRILOVI Gavrilovi, Ljiljana Museums and Geographies of (National) Power. LVI (2): Gavrilovi, Ljiljana Kulturno nasle e u inostranstvu: granice polja. Etnoantropološki problemi n.s. 4 (3): Gerc, Kliford Upotrebe razli itosti. Kultura asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku 118/119: Larkham, Peter Conservation and the city. London-New York: Routledge., :. LII: Pavkovi, Nikola Etnološka koncepcija nasle ivanja. Etnološke sveske IV: Samuel, Raphael Theatres of Memory: Past and present in contemporary culture. London: Verso. Šola, Tomislav Eseji o muzejima i njihovoj teoriji. Prema kibernetskom muzeju. Zagreb: Hrvatski nacionalni komitet ICOM. Todorova, Marija Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek. Ljiljana Gavrilovi Nomen Est Omen: Heritage Baština or Nasle e A (Not Merely) Terminological Dilemma This paper looks at the use of the Serbian terms "kulturna baština" and "kulturno nasle e" (both of which are translated as "cultural heritage") to refer to elements of culture preserved from the past and considered valuable enough to be preserved as part of the musealization of reality in its various forms. It offers an analysis of how, through the (re)introduction of the old/new term baština, patriarchy and essentialism two elements of non-material cultural heritage that are ostensibly undesirable and not to be retained since they are contrary to international law are being reinstated in the sphere of culture by bureaucratic means. Key words: heritage, property, patrilineal succession, essentialism, human rights Ljiljana Gavrilovi Nomen est omen: patrimoine ou héritage dilemme (non seulement) terminologique Dans le travail est étudié l emploi des termes patrimoine culturel et héritage culturel pour désigner les éléments de la culture du passé conservés

13 NASLE E UMESTO "BAŠTINE" et considérés suffisamment précieux pour être conservés dans le cadre des différentes formes de muséalisation de la réalité. L analyse devrait montrer de quelle manière, par l introduction d un terme ancien/nouveau comme celui de patrimoine, et par l activité buraucratique, reviennent dans la culture le patriarchat et l essentialisme, deux éléments de l héritage culturel nonmatériel, déclarés indésirables et non recommandés à conserver, étant contraires au droit international. Mots-clés: héritage, patrimoine, propriété, succession patrilinéaire, essentialisme, droits de l homme Primljeno Prihva eno